величина слова:

Општина Рековац се налази у средишњем делу Србије и југоистичном делу Шумадије, између Гледићких планина на западу и Јухора на истоку. 

Поморавски округВарош Рековац, центар истоимене општине у Поморавском округу, налази се на око 30 км југозападно од Јагодине, на реци Дуленки, у брдовитом крају који је познат под својим историјским именом Левач. Са запада се уздижу високи обронци Гледићких планина, а са југоистока прибрежје планине Јухор. Цео Левач прошаран је малим али водоносним рекама.

величина слова:

Левач се као жупа помиње већ у повељама Симеона Немање и Стефана Првовенчаног у манастиру Хиландару, крајем XII и почетком XIII века, као и у житију Светог Симеона (Немање) од Саве Немањића. Према овим наводима, Левач је улазио у састав државе великог жупана Стефана Немање. Старо српско село Рекавице први пут се помиње у писаним изворима турског начелства и пореским документима 1595. године као Раковац. После ослобођења од Турака, Рековац је постао део кнежевине Левач у саставу Јагодинске нахије. Насеље је ушорено 1836. године, а статус варошице добило је 1886. године.

величина слова:

 

Природне карактеристике
Левач има занимљиве природно-географске одлике. У њему су заступљене све три врсте стена класификоване по начину постанка: метаморфне (гнајс, микашист, кварцит...) на Јухору и делимично на Гледићким планинама, седиментне (лапорац, глинац, пешчар, кречњак, глина, песак...) на Гледићким планинама и у Левачкој котлини и еруптивне стене (дијабаз-габро) на Гледићким планинама. Од рудног блага, недовољно истраженог, највећи значај има лежиште кварца у Великој Крушевици код Рековца.

 

величина слова:

У рељефу општине Рековац издвајају се две природне целине: равничарски део који се простире на површини од око 3.700 ха и брдско-планински део, површине 32.000 ха (приближне процене). Истичу се следећи тектонски облици: Јухор (стара громадна планина), Гледићке планине (младе веначне планине) и Левачка котлина спуштена између поменутих планина која представља границу између старих родопских и младих динарских планина. Од флувијалних облика рељефа већи значај имају долине Каленићке, Жупањевачке и Дуленске реке, а мањи долине Ломничке, Доброселичке и Крушевичке реке.

величина слова:

Рековац се простире у средишњем делу Србије и у југоистоном делу Шумадије. Налази се на око 30 км југозападно од Јагодине, на малој реци Дуленки, у брдовитом крају, познатом по свом историјском називу Левач. Овај простор у облику левка, између Гледићких планина и Јухора, окружују реке Дуленка, Гружа, Лепеница, Белица и Темнић. Са запада се уздижу високи обронци Гледићких планина, а са југоистока прибрежје планине Јухор. Цео Левач прошаран је малим, али водоносним рекама.

величина слова:

Општина Рековац је 1948. године имала 28 101 становника, а број становника 2011. године био је 12 170.

На графикону испод можете видети кретање броја становника у општини у периоду од 1948. до 2011. године.

 

 Кретање броја становника од 1948. до 2011. године

 

величина слова:

Спорт

Спорт у Рековцу се одвија на аматерском нивоу. Од спортова је најзаступљенији фудбал. Овај податак илуструје чињеница да у граду постоји 11 фудбалских клубова. 

 

величина слова:

Ловни туризам

Значајан део туристичке понуде општине Рековац представља ловни туризам. Ловни терен је погодан, готово идеалан за лов, развој и одгој дивљачи. Најраспострањенија дивљач је зец који је заступљен на свим ловним теренима. Поред зеца, у равничарским пределима, лови се пољска јаребица, препелица, грлица, фазан и срнећа дивљач. У брдско-планинском подручју, еколошкој бази, поред срнеће дивљачи присутне су и дивље свиње.
Ловачко удружење Левач са седиштем у Рековцу, газдује ловиштем Дуленска река укупне површине 15.031 ха, од чега ловне површине обухватају 13.277 ха.

величина слова:

На територији општине Рековац постоје бројне туристички атрактивне локације, занимљиве како због својих културно-историјских вредности, тако и због природних ресурса. Најзначајнији туристички локалитети су: Манастир Каленић, Манастир Прерадовац, Стари град -Жупањевац и музеј на отвореном Каленић. 

manastir kalenicМанастир Каленић се налази у близини Рековца, на обронцима Гледићких планина, 12 км западно од села Опарића у Левчу. По ликовним вредностима убраја се међу најзначајније споменике културе у Србији.

Од првобитног манастирског комплекса остала је само црква посвећена Ваведењу Богородице. Каленић је задужбина протовестијара Богдана, угледног велможе деспота Стефана Лазаревића. Црква је саграђена и осликана између 1413. и 1420. године. Манастир су обновили средином 18. века монаси из Мораче. Моравска црква богато је декорисана споља, фреске спадају међу најбоље очувана остварења живописа 15. века.

величина слова:

Културни живот у рековачкој општини има дугу и богату традицију у разним видовима стваралаштва. Општина Рековац се данас препознаје по манастиру Каленић, сликарству Јанка Брашића и његових следбеника, по старим археолошким налазиштима, старој архитектури и Сабору Прођох Левач, прођох Шумадију. Како би се одржао континуитет у промоцији сликарства у Левчу је основана Сликарска колонија Каленић У оквиру ове манифестације сваке године се обавља и спремање старих левачких јела. Посебна пажња се посвећује народној радиности те се на изложбама могу видети јако украшене ношње, ћилими, корпе и друге народне рукотворине.