величина слова:

ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД

IMG 0393

Директор – Миодраг Ивановић, дипломирани правник

Управни одбор (5 чланова):

1. Ана Костић Диздаревић из Белушића,

2. Горан Павловић из Превешта,

3. Југослав Нићифоровић из Каленићког Прњавора.

     

Представници запослених:

4. Сузана Ђорђевић из Лоћике

5. Данијела Милутиновић из Цикота

Надзорни одбор (3 члана):

1. Снежана Гајић Јовановић из Бара,

2. Радица Симић из Брајновца,

           

            Представник запослених:

3. Весна Нешић из Рековца

Социјална заштита

Реформи система социјане заштите општине Рековац приступило се у децембру 2004. године када је формиран Општински координациони одбор за социјану политику - ОКОСП као саветодавно тело председника општине. ОКОСП је допринео успостављању локалних сервисних услуга кроз реализацију пројекта Инпут социјаном предузетништву који је реализован у оквиру програма Регионалног друштвено-економског развоја. У оквиру тог програма извршена је шестомесечна обука десет жена за помоћ остарелим лицима у сеоском подручју.

 

Учешће у општини у систему социјалне заштите одвијало се углавном кроз проширена права, тако да је општина Рековац у 2007. години имала извршење буџета за социјалну заштиту 100% а исте године је усвојена и Стратегија развоја социјане заштите. Имплементацијом овог првог локалног стартешког документа током 2008. године формиран је Поливалнетни услужни центар. Средства из буџета локалне самоуправе која су уплаћивана преко Центра за социјални рад била су намењена најугроженијим категоријама становништва, деце и старих.

 

У односу на 2005. годину бележи се пораст свих облика заштите, осим материјаног обезбеђења.
У општини Рековац махом преовлађују старачка домаћинства са знатно смањеним физичким и функционалним способностима. За овакву популацију не постоји адекватна здравствена заштита, нити су створени услови за обезбеђивање основних егзистенцијалних потреба. Број старачких домаћинстава је у великом порасту из године у годину. Недовољни смештајни капацитети Геронтолошких центара из суседних општине не успевају да прихвате све старе особе којима је због онемоћалости и болести потребна помоћ.
Није остварена одрживост сервиса „Помоћ у кући" које су обављеле геронто домаћице тако да није омогућено пружање неопходне помоћи великом броју старих лица у природном окружењу.

 За стара лица која су корисници МОП-а и који немају сроднике који би учествовали у њиховом издржавању, Центар за социјални рад је током протекле годиние уплаћивао значајна средства, пре свега за огрев, животне намирнице, лекове и струју.
Иако је присутан прилично велики број особа са различитим врстама и степеном инвалидитета, не постоји база података корисничких група која би обухватала њихову старосну и полну структуру, здравствено и породично стање. Ово је важно јер поменута лица углавном живе у самачким породицама, без помоћи млађих.
Примећује се да је број корисника одраслих лица са инвалидитетом, од 2002. године до данас, у порасту. Одрасле особе са инвалидитетом обухваћене су појединим облицима социјалне и породично правне заштите: старатељство, привремено старатељство, додатак за помоћ и негу, смештај у установу, смештај у другу породицу, материјално обезбеђење и једнократна помоћ у новцу. У односу на 2005. годину бележи се пораст свих облика заштите, осим материјаног обезбеђења где је број опао. За особе са посебним потребама не постоји дневни боравак како би им се пружила додатна стручна нега, као и помоћ њиховим породицама.
Центар за социјални рад у решавању проблема и пружању услуга овој категорији корисника има активну сарадњу са локалном самоуправом, али из буџета локалне самоуправе нема довољно новчаних издвајања за потребе особа са инвалидитетом, с обзиром да је број ових лица из године у годину у порасту.
Осим Црвеног крста, на територији општине Рековац нема развијеног невладиног сектора који би се својим активностима бавио проблемима особа са инвалидитетом.
Такође се бележи пораст деце са инвалидитетом уколико се посматрају подаци које је Центар за социјални рад евидентирао од 2002. године када је било 19 корисника, до 2006. године када је било
23 корисника. Није забележен ни један случај привременог старатељства, дневног боравка и рехабилитације. У току извештајне године није било новоевидентиране деце са инвалидитетом, већ се ради о деци из претходне године. У школама на територији општине Рековац, наставни кадар није обучен за инклузивну наставу која се не спроводи иако број деце са посебним потребама говори о непходности увођења овакве праксе у школе.
Према подацима Центра за социјални рад, у општини Рековац се јавља пораст броја развода бракова. Проблем је непостојање саветовалишта за брак и породицу у оквиру Центра. Такође се бележи повећани број деце без родитељског старања, док породице за хранитељство и поред вршења обуке, не функционишу. У оквиру Центра за социјални рад не постоји саветовалиште које би пружало стручне и саветодавне услуге малолетницима у ризику. У оквиру школа није организован рад који би се бавио професионалном оријентацијом ученика, неопходном да би се задовољиле жеље и потребе ученика и локалне заједнице.
Када говоримо о помоћи у виду материјалних средстава (тренутне помоћи где су корисници била деца), Центар за социјални рад је уплаћивао за децу ромске националности (школски прибор, уџбенике, екскурзије, ђачке кухиње, продужени боравак деце до 5. разреда основне школе, куповина лекова за децу, хране, обуће, одеће, месечне карте основаца...).
Решењем председника општине, за две породице - ромску и породицу са самохраном мајком - у току 2007. године уплаћена су значајна средства за поправку и адаптацију куће. Општина преко Центра уплаћује месечно плаћање кирије, огрева, исхране (12.000,00 динара) кориснику који је био у хранитељској породици и који је постао пунолетан. Таквом кориснику Центар је помогао око заснивања радног односа у Рековцу.
Проблеми који се јављају у општини су пре свега материјалне природе. Потребно је из буџета општине издвојити већа средства за социјалну заштиту, поред тренутних помоћи и за услуге које би општина финансирала, а које би биле одрживе.
Проблем у општини Рековац представља и стручни кадар јер нема психолога, педагога, и социјалних радника. У Центру за социјални рад сви ови кадрови су из других општина. Све побројано утиче на лошу координацију локалних институција у пружању услуга, а она води ка неекономичном, нефункционалном и неправовременом пружању услуга корисницима.