величина слова:

Ловни туризам

Значајан део туристичке понуде општине Рековац представља ловни туризам. Ловни терен је погодан, готово идеалан за лов, развој и одгој дивљачи. Најраспострањенија дивљач је зец који је заступљен на свим ловним теренима. Поред зеца, у равничарским пределима, лови се пољска јаребица, препелица, грлица, фазан и срнећа дивљач. У брдско-планинском подручју, еколошкој бази, поред срнеће дивљачи присутне су и дивље свиње.
Ловачко удружење Левач са седиштем у Рековцу, газдује ловиштем Дуленска река укупне површине 15.031 ха, од чега ловне површине обухватају 13.277 ха.

Удружење има 245 активних чланова. Стално гајене врсте дивљачи у ловишту Дуленска река су срна, дивља свиња, зец, фазани, пољска јаребица. Ловиште у функцији има следеће ловне објекте: 25 стабилних чека, 70 чека на дрвету, 41 хранилиште за срнећу дивљач, 180 хранилишта за фазане и пољске јаребице, 47 солишта и 6 прихватилишта за фазанчиће укупне површине 0,12 ха и 0,33 ха земље.
Стручна служба има управника ловишта - стручно лице и 2 ловочувара, којима помаже 9 ловочувара волонтера у ловачким секцијама.

 

Левач

levacЛевач је део Шумадије, у исто време и један од најпитомијих делова централне Србије. Природни потенцијал су брежуљкасти предели између Јухора и Гледићких планина, чисти извори, реке, клисуре, лековито биље, дивљач.
Гледићке планине, на чијим обронцима се Левач простире, пружају се у правцу Трстеника на југу и Крагујевца на северу дужином од 35-40 км, затим Рековца на истоку и Груже на западу. Просечна ширина Гледићких планина износи око 20 км, па ове планине заузимају око 800 км². Осим што заузимају велико пространство ове планине су, поред Рудника, највише у Шумадији. Њихв највиши врх је Самар (922 м).
Иначе, од десетак шумадијских планина Гледићке се сматрају најлепшим, пре свега због њхових природних лепота, реткости и знаменитости. Део Гледићких планина који заузима простор општине Рековац највише карактеришу бројне живописне клисуре које усецају Каленићка и Жупањевачка река, као и река Дуленка.
Левач се простире у средишњем делу Србије и у југоисточном делу Шумадије. Овај простор, у облику левка између Гледићких планина и Јухора окружују реке Гружа, Лепеница, Белица и Темнић. У српској историји помиње се крајем 12. века. Од Византије је ослобођен 1183. године, за време владавине Стефана Немање. Назив му је дао, каже предање, кнез Лазар Хребељановић, јер се налази с леве стране Велике и Западне Мораве. Заклоњен планинама и посматран са висине личи на велики левак, а цео овај крај од око 366 км² познат је по воћарима и виноградарима који за претакање ракије и вина употребљавају левак.

 

Сеоски туризам

Села брдско-планинског типа у општини Рековац имају изванредне услове за пружање туристичких услуга. Насељено место Каленићки Прњавор као репрезент овог дела туристичке понуде поседује све погодности неопходне за прерастање у туристичко насеље. У том смислу је урађен регулациони план за ово насељено место. Тежиште регулационог плана је на заштити народног градитељства и традиционалних делатности, развоју културног, еколошког и сеоског туризма.

 

Еко туризам

drvoНа десној страни пута Белушић - Опарић, више од 150 година својим необичним изгледом привлачи пажњу дрво старе јабуке у народу овог краја познато као "зло дрво". Реч је о ендемској јабуци, високој око 3.5 м и исто толико широкој. Она представља остатак старе флоре и успева само у одређеним климатским условима. Сваке друге године рађа ситне плодове које нико не убира. Не зна се колико је стара.
Мештани суседних села зазиру од овог дрвета јер оно за себе везује приче и легенде трагичног краја. Свакоме ко је покушао да га посече или одломи грану догодила се несрећа.

Не покушавајући да провери да ли су ово само легенде или је дрво заиста толико моћно, директор фирме која је асфалтирала пут Белушић - Опарић одлучио је да се дрво не посече, како је пројектом било предвиђено, већ је на тој деоници остављена кривина.
Ово мистериозно дрво представља знаменитост и туристичку атракцију Левча.