Како живе најстарији
становници у општини
Рековац
Више од 9 и по од укупно 11 хиљада житеља Рековца живи у неком од 32 села. Њихови житељи, по уделу 80-годишњака и старијих су убедљиво на првом месту у Србији.
У Србији, 3,59% је становника са 80 и више година, ау Рековцу три пута више (9,21%).
Представници Црвеног крста Рековац и Удружења Амити из Београда, посетили су најстарије житеље Рековачких села Доброселица и Богалинац. У ДОБРОСЕЛИЦА сада живи само 18 житеља, просечне старости 72 године, ау селу Богалинац, 118 житеља, просечне старости 60 година.
Разлог посете био је да стручњаци разговарају о животу старих, изазовима са којима се сусрећу, посебно у приступу здравственој и социјалној заштити и да им поделио хуманитарне пакете хране и хигијене, донацију Међународног клуба жена из Београда и Министарства рада ...
Између осталог, питали су их и који је рецепт за дуговечност? Одговори су били слични - свеж ваздух у брдско-планинском крају на надморској висини од 600м, еколошки здрава храна без вештачких ђубрива и пестицида, чиста вода коју пију и што се не секирају за ствари које не могу да промене.
Нису они бог зна како добростојећи, редовна лична примања су им веома скромна, а неки су и без њих. Углавном су корисници минималних пољопривредних пензија, али не жале се. Они који могу још да "шпартају" по планини, у потрази за печуркама или купинама од којих ће зарадити додатно неки динар, срећни су. Углавном се ослањају на подршку од стране млађих сродника, ако их имају, а који живе у околним градовима. Очекују кад ће им они доћи, и помоћи колико могу. Не кукају ни што немају амбуланту у селу, у ДОБРОСЕЛИЦА чак ни продавницу, лекар им колима хитне помоћи дође можда једном у години дана, али сада их баш мучи што су остали и без пута до Доброселице. Иако су неке куће удаљене и 40км од Рековца, некако су функционисали све до мајских поплава ове године. Одлазили би до лекара у Рековац или да нешто купе, продају своје неке производе ...
Током поплава, остали су практично без пута, одсечени од села Богалинац и од света. Пут је кривудао и пресецао речно корито на неколико места, а огромне воде су га потпуно уништиле и сада се, прелазећи преко речице и десетак пута, може стићи до неких кућа теренским возилом. До неких, не може се ни њиме.
Иако је дан наше посете био топао, летње температуре, њихова главна забринутост и тема је била како обезбедити дрва за зиму када нема пута и како ће када река заледи прелазити преко ње и да ли ће, уопште, моћи да оду до Рековца или до Ћуприје и Јагодине, ако буду морали у болницу. Да ли ће им тада ико моћи доћи од родбине ... Чули су да је, ових дана, у неком селу на Голији, у пожару изгорела старица, па додатно сада страхују, шта ако се и код њих деси пожар, да ли ће ико моћи да дође да помогне.
Знају они да општина Рековац сада спада у најнеразвијеније и да нема велике шансе да им "општинари" поправе пут, јер како кажу "страдали су путеви и у другим селима, где има више житеља, па ће можда пре тамо помагати", али ипак се надају да ће се неко и њих сетити и да их неће оставити одсечене од света када дођу зимски дани.
