Природне карактеристике
Левач има занимљиве природно-географске одлике. У њему су заступљене све три врсте стена класификоване по начину постанка: метаморфне (гнајс, микашист, кварцит...) на Јухору и делимично на Гледићким планинама, седиментне (лапорац, глинац, пешчар, кречњак, глина, песак...) на Гледићким планинама и у Левачкој котлини и еруптивне стене (дијабаз-габро) на Гледићким планинама. Од рудног блага, недовољно истраженог, највећи значај има лежиште кварца у Великој Крушевици код Рековца.

Земљиште
Педолошки покривач је разноврстан. Највеће површине заузимају алувијум, смонице и гајњаче. Најњижи и најплоднији делови алувијалних равни река представљени су алувијално-делувијалним акумулацијама. Смонице се простиру од самих алувијалних равни до благих падина на 300 мнв. Оне су врло продуктивно земљиште, настало на растреситим неогеним седиментима.

Шуме
Шумска подручја обухватају шуме и шумско земљиште у државном, приватном и власништву појединих фирми или организација на одређеном простору. Јужнокучајско шумско подручје обухвата територију Поморавског округа (Општине Јагодина, Ћуприја, Параћин, Деспотовац, Свилајнац и Рековац) и Општину Варварин из Расинског округа. Државним шумама на овом простору газдује Јавно предузеће за газдовање шумама Србијашуме – Београд, преко свог дела, Шумског газдинства Јужни Кучај – Деспотовац.
Биљни свет у општини Рековац чини вегетација умерено-континенталног типа, но постоје и мање површине пошумљене четинарима на Самару, Главеји, Стражевици, Равном гају, Иверку, у Беочићу и Секуричу.
Укупна површина под шумом у општини Рековац износи 11409.74,71ha.
На територији општине Рековац лишћарске врсте учествују са 94,8% у укупној дрвној маси (586.080,5 м3) и 92,0 % у укупном годишњем запреминском прирасту (14.610,9 м3). Најзаступљенија врста је буква са 79,3 % дрвне масе (490.344,0 м3) и 75,9% прираста (2.051,0 м3).
Четинари учествују са 5,2 % у дрвној маси 32.032,6 м3 и 8,0 % у прирасту 1.270,4 м3.

Руде

Територија општине Рековац је у прошлости привлачила пажњу привредника и геолога, заинтересованих за могуће искоришћавање природних минералних ресусра, посебно неметаличних. У средишњем делу територије општине Рековац утврђено је присуство кварцног песка. На падинама Гледићких планина присутне су различите стене: грабови, дијабази, гранитоиди и кречњаци. У ширем подручју Јухора, на југу и северу општине, развијене су метаморфне стене: гнајсеви, мигматити, амфиблоити и др.
Све ове стене могу се користити у разним гранама привреде било у ровитом стању или прерађене тј. полуобрађене. Неке од сировина су само делимично испитиване, а простор, иако интересантан, слабо је и повремено истраживан.
Кварцни песак који је пронађен на територији општине може бити коришћен у различите сврхе (стакларски песак - грађевинско стакло, амбалажно стакло, керамика, производња диниса, абразива и др). Најчешће се користи у стакларској и ливарској индустрији. Кварцни песак чистијих партија налази се код Рековца и Белушића (85% SiО2 и мањи је од 3% Fe2О3, а према најновијим подацима и 92,6 % SiО2). Иако садржи глиновите прослојке, може бити интересантан након технолошке прераде у производњи стакла и у другим индустријама.
На јужној старни општине Рековац, у непосредној близини насеља Белушић, налази се налазиште песка Јасенова глава. Терен је безводан, али се налази у окружењу два водена тока: на југозападу протиче Коренатски поток који се на југоистоку улива у Жупањевачку реку. Приступ теренима је добар, претежно под њивама, виноградима и шумама, а ређе под ливадама. Клима је у целини умерено континентална и у зимском периоду снег се не задржава дуго.
Ранија истраживања на територији општине Рековац била су у потпуности наменска, вршена у оквиру различитих дисциплина и проблематика. Резултати налаза кварцног песка из Белушића могу се сматрати поузданим, но то су, ипак, само појединачне анализе индикативног значаја и оправдавају систематска истраживања.
Садашњи ниво истраживања није виши од Д2 категорије. Само се у једном случају примене стенских маса у индустријске сврхе (производња минералне вуне) показало да је то права сировина која се и данас експлоатише (каменолом у Превешту).
Од металичних појава регистрована су налазишта никла, бакра, кобалта, ванадијума и то између села Драгова, Сибнице, Калудре и Лепојевића. За разлику од металичних сировина, неметаличне су много више распрострањене и знатно разноврсније. Пронађене су појаве графита јужно од Секурича, пегматита на Јухору, кварца јужно од Рековца, туфова и лапорца северозападно од Рековца у великој Крушевици, кварцног песка у околини Урсула и Белушића и мајдана - техничко грађевинског камена западно од Мотрића.
Појаве дијабаза, грабова, гранита, риолита, гнајсева и других стена могу бити интересантне и погодне као архитектонско - грађевински камен, техничко - грађевински и индустријски камен, као и кавлитетан чист кречњак за производњу бетона.
Дијабаз, магматска стена силикатног састава, налази се у каменолому „Драча" у атару села Превешт. Каменолом је удаљен око 20 км југозападно од општине Рековац. Према налазима Института за технологију нуклеарних и других минералних сировина (ИТНМС) из Београда, укупне рудне резерве каменолома (десна страна) износе 697.282м (2.034.669 т). Резерве „А" категорије износе 632.863м (1.846.695 т); резерве „Б" категорије износе 64.419м (187.974 т). На левој страни каменолома нису утврђене рудне резерве. На основу минералног састава и структурно-текстурних карактеристика, стенска маса је детерминисана као дијабаз.
Макроскопски посматрано, стена је сивозеленобеле, тамнозелене до црне боје са уочљивим зрнима млечнобелих или плавичастих притки фелдспата и бојених минерала. У маси стене запажају се беле и жућкасте жилице димензија 1 мм. На површинама свежег прелома констатован је пирит који је масивне текстуре. Састоји од издужених, приткастих, међусобно изукрштаних фелдспата (плагиокласа) и моноклиничних пироксена који испуњавају просторе између њих. Споредни су, а количински доста заступљени, металични метали. Од секундарних минерала најзаступљенији је пренит, док су хлорит, срцит и калцит ређи. Често се запажају неправилне беле (калцит и ситнозрни кварц) и жућкасте (лимонит) жилице по којима стена лако пуца. Структура је офитска до холокристаласто-порфирска (у лежишту постоје прелази од дијабаза до базалта).
Техничка својства камена и туцаника испитивана су у самом каменолому и лево од њега. Оцена квалитета вршена је према дикументу Технички прописи за пројектовање железничких пруга за возове великих брзина. Физичко-механичка својства камена и туцаника, лево од каменолома, углавном задовољавају поменуте техничке прописе за И категорију туцаника који се користи за изградњу и одржавање железничких пруга за возове великих брзина (V≥160km/h) и задовољавају техничке прописе за категорију туцаника ИИ који се користи за изградњу, одржавање и реконструкцију железничких пруга за путнички и мешовити саобраћај (за брзине V≤160 km/h) и теретни саобраћај за брзине (V≤120 km/h).
С обзиром да су техничка својства камена и туцаника лево од каменолома добра, изузев отпорности на хабање (по Девалу у влажном стању и коефицијента тренутне тврдоће три у влажном стању), стенска маса се препоручује за производњу туцаника и израду застора железничких пруга за возове великих брзина, под условом да се претходно утврде и овере рудне резерве.

Минералне и геотермалне воде и изворишта

Верификованих налазишта минералних и геотермалних вода, као површинских извора, у општини нема. Постоји неколико извора ван територије општине: извориште киселе воде у Орашју и неколико мањих извора на Јухору.
Одређене студије наговештавају постојаност геотермалних вода на територији општине Рековац, али на дубини већој од 400 метара. У овом правцу нису вршена никаква почетна истраживања, као ни испитивања минералних сировина због неразвијености општине, тј. недостатка средстава. У будућем периоду треба усмерити истраживања ка верификацији потенцијалних налазишта и примени ових сировина у индустрији.

Животна средина
Иако општину Рековац одликују изузтетни географски предели, велики број дивљих депонија утиче како на загађење земљишта, тако и на деградацију локалних водотокова. Ова појава захтева спровођење актвности на евиденцији дивљих депонија, њиховој санацији, али и решавању питања одлагања отпада на дужи рок.