Најинтересантније културно-историјске локације у овој општини су: Манастир Каленић, Спомен-кућа Душана Поповића, Родна кућа Милоја Милојевића у Урсулама, Манастир Прерадовац и Црква Манастирак.

Манастир Каленић - подигнут почетком XV века (1407-1413), за време владавине деспота Стефана Лазаревића. Фреске овог манастира имају посебну вредност и заузимају завидно место у средњовековном српском сликарству. Својом лепотом се посебно истичу Свадба у Кани и Свети ратници. У манастирској порти се налази спомен-чесма која је изграђена 1937. године, а посвећена је краљу Александру И и свим погинулим Левчанима у ратовима за ослобођење од 1912. до 1918. године. Овај споменик је заштићени споменик културе прве категорије.

У Каленићком Прњавору, на обронцима Гледићких планина, које су, по народном предању добиле име јер се са њих далеко види, у периоду од 1407. до 1413. године деспот Стефан Лазаревић подиже себи задужбину манастир Каленић. Црква је посвећена Ваведењу Богородице. Убраја се међу најлепше споменике моравске архитектуре и византијског градитељства. Основа цркве је у облику сажетог трконхоса, олтарска апсида и бочне конхе су споља петостране, а изнутра полукружне. Централно кубе осмостраног тамбура са степенасто урезаним прозорима, колонетама и украсима од шаховских поља уздиже се над простором изнад конхи. Због лепо сложених белих блокова камена и црвене опеке, црква је споља веома сликовита. Изнад прозора и портала је плитко резана пластична декорација са представама птица, грифона, лавова. Главни мотив рељефне декорације је преплет двочлане траке, стилизовани љиљан и палмета, антропоморфне и зооморфне представе.
Над простором између конхи уздиже се централно кубе, осмостраног тамбура са степенасто урезаним прозорима, колонетама и украсима од шаховских поља. Црква је споља веома сликовита, због лепо сложених белих блокова камена и црвене опеке. Изванредно сликарство префињеног колорита и сетних ликова светитеља убраја се у врхунска сликарска остварења у целом византијском свету прве четвртине 15. века.

Нарочито се истичу композиције Свадба у Кани, Свети ратници и светитељи у медаљонима. Аутори су два поетски надахнута и веома даровита сликара, од којих је један по имену Радослав, аутор минијатура у чувеном српском Петроградском јеванђељу из 1429. године.

Много пута током ратова рушен је и скрнављен. Из записа на дну фреске светих отаца литургичара сазнајемо да су га у периоду од 1718. до 1739. обновила четири монаха из Мораче Данило, Теодосије, Дионисије и Јанићије, повративши му и добар део имовине. Манастирска архива спаљена је за време Хаџи Проданове буне да не би пала непријатељу у руке. Припрата је изграђена 1806. године, али је 1928. године изгорела у пожару. Конак који је саграђен у време Петра И Карађорђевића након Другог светског рата је национализован, а манастиру је поново враћен 1989. године.

Спомен-кућа Душана Поповића
Спомен-кућа Душана Поповића налази се у Драгову. Данас су ту смештене школа и Библиотека. Значајан је споменик наше новије историје. У њој је рођен Душан Поповић (1884–1918), српски социјалиста, следбеник Светозара Марковића.

Манастир Прерадовац
Црква на имању Прерадовац, удаљеном десетак километара од манастира Каленић, између села Опарић, Лепојевић и Калудра, највероватније је била посвећена Светом Симону (Стефану Првовенчаном). Изграђена је средином 19. века, на каленићком метоху, а после Другог светског рата и национализације имања она је напуштена. Зидана је ломљеним каменом у доњем делу, опеком у горњим зонама, малтерисана, обојена у бело и покривена ћерамидом.
Црква у основи представља тролист, а над таквом основом су уобичајене засведене конхе и купола. Међутим, горњи део од опеке представља невешт покушај да се основа засведе и објекат заврши као једнобродан, без куполе.
Црква је до обнове била у јако лошем стању. У октобру 1995. године почела је санација цркве. У октобру 1998. године, на дан Светог Симеона, одржана је свечаност поводом завршетка радова на цркви.

Стари град - Жупањевац
Стари град – Жупањевац - престоница кнеза Лазара је грађевина од великог културног значаја. Код насеља Жупањевац (у близини манастира Каленић) налазе се остаци три утврђења - града. Један је био на брду, познатог имена - Стражевица, други у самом месту, а трећи нешто јужније код села Превест. Све су то били антички градови који су обновљени у средњем веку. Није немогуће да је Жупањевац био седиште жупана Николе који се често помиње у старим хроникама. Звучи невероватно да четири града око Гледнићких планина носе назив Јеринин град.

Црква Манастирак
Црква Манастирак представља значајан, али недовољно истражен и проучен споменик наше средњовековне културе. На основу почетних испитивања утврђено је да се ради о изузетно вредној грађевини. Мештани Велике Крушевице, где се налази црква, добровољним прилозима извршили су поправку ове цркве. Заштићена је од стране Завода за заштиту споменика културе Крагујевац.