Такмичење рецитатора основних и Пољопривредно-ветеринарске школе - такмичење организује Културно-просветна заједница општине Рековац у сарадњи са школама.

Смотра народног стваралаштва деце Шумадије и Поморавља - одржава се у Рековцу, сваке године у мају и нема такмичарски карактер.

Сликарска колонија - одржава се у окружењу манастира Каленић. Траје 7 дана, а на њој учествује велики број сликара, већином академских.

Сабор Прођох Левач, прођох Шумадију - одржава се сваке године у августу месецу у простору манастира Каленић. Ова туристичка, културна и етнолошка манифестација има за циљ неговање, оживљавање и афирмацију народног стваралаштва и традиције. Сваке године се бира "Најбрк" Сабора, девојка са најдужом плетеницом, лепотица Сабора као и најлепша женска и мушка шумадијска народна ношња.

Јанкови дани
Сабор сликара и песника Јанкови дани одржава се у спомен на Јанка Брашића, родоначелника и оснивача опарићке школе наиве. Сабор се оџава у порти манастира Прерадовац. У оквиру Сабора организују се: Ликовна колонија Јанко Брашић, дечија ликовна колонија, изложба, сусрети песника.
Јанко Брашић је рођен 09. јануара 1906. године се у селу Опарић. Живео је 88 година, а за њим је преко шест деценија уметничког рада и више стотина сачуваних уљаних слика, цртежа, графика, фресака, икона и скулптура у глини, камену и дрвету које се налазе у музејским збиркама, галеријама, приватним колекцијама у својој земљи и иностранству, у власништву његове фамилије, на зидовима манастира и цркава по Србији, на сеоским гробљима или као јавни споменици у местима око Опарића. Поред ове материјалне, сачувана је и обимна писана грађа, веома важна за проучавање његовог уметничког рада.
Име Јанка Брашића везано је за оснивање Галерије самоуких ликовних уметника 1960. године (данас Музеј наивне уметности у Јагодини), јер је формирање збирке започето његовим сликама, скулптурама и цртежима. Данас се у збирци Музеја наивне уметности чува 67 идеја Јанка Брашића из периода од 1935. године до краја девете деценије двадесетог века, као и богат документарни материјал. У сталној поставци налазе се слике изабране са циљем да покажу највреднија дела најстаријег српског самоука, кроз неколико фаза.
Својим делима Јанко Брашић је учествовао на многим колективним изложбама у земљи и свету у организацији Музеја наивне уметности или других музејских кућа и културних институција, затим у многим селекцијама критичара Ота Бихаљи Мерина на најзначајнијим изложбама наивне уметности. Самостално је излагао више од 30 пута.

Први пут је колективно излагао 1935. године са нашим најпознатијим академским сликарима на изложби Удружења ликовних уметника Југославије у Уметничком павиљону Цвијета Зузорић у Београду. Затим је 1957. године учествовао на великој изложби Наивна уметност Југославије у Загребу, Љубљани, Београду и Скопљу. Прву самосталну изложбу имао је 1937. године у Опарићу, другу у Малој
галерији, новинара Синише Пауновића под називом Рани Браши,, 1962. године.
Из обимног документационог материјала МНУ посебно се истиче велики број библиографских јединица о делу Јанка Брашића (каталога, књига, и новинских чланака) са текстовима Милана Токина, Синише Пауновића, Ота Бихаљи Мерина, Небојше Томашевића, Милице Маширевић, Мирославе Бошковић, Миодрага Протића, Анатола Жаковског, Косте Димитријевића, Радмиле Цветковић, Љиљане Којић, Нине Крстић и других.
Његова најраније дела потичу од 1933. године (цртежи и аутопортрет у уљу). Свој уметнички рад Брашић је започео селу Опарићу и у њему остао и стварао до своје смрти. Ту у свом родном крају стицао је љубав за лепоту, посматрајући као дете бисер наше средњовековне уметности, цркву манастира Каленића. Културно наслеђе подручја манифестовало се у избору тема и мотива као и колориту везаном за боје фолклора његовог завичаја, али интерпретирани оригиналним ликовним језиком, рустичним елементарним реализмом. Многобројни психолошки портрети, догађаји и обичаји из сеоског живота, историјске композиције, анегдоте, понека мртва природа, градски призор и чист пејзаж левачког подручја, као и алегоријско - симболични садржаји, носе својеврсне особине ликовног рукописа аутора, хроничара свог времена, који је на тренутак успео да заустави пролазност старог и патријахалног.